The REAL Srebrenica “Genocide” – NOT reported by controlled media!

Serbian FBR in foreign languages...

Source: Дан ветерана Видовдан
25. 09. 2012.

The Real Bosnian Genocide

posted by Peter Robert North August 2006

The REAL Srebrenica “Genocide” NOT reported by the corrupt, racist pro-Islamist Nazi Western corporate controlled media, was the brutal mass murder – using axes, knives, daggers, sledgehammers, iron bars, flamethrowers and explosives – of 3,870 Serbian elderly men, women and young children in and around the town of Srebrenica and its adjoining villages (Bratunac, Skelani, Kravica, Milici, et al) as well as the town of Gorazde.

Name: Peter Robert North
Location: Perth, WA, Australia

The REAL Srebrenica Massacre/ Srebrenica Genocide:…

Saturday, August 19, 2006
The REAL Srebrenica Massacre/ Srebrenica Genocide: 3,870 Serbian Civilians Murdered by Izetbegovic’s & NATO’s Islamist Warlord: Mr. Naser Oric

Bosnian Muslim military forces from Srebrenica killed Bosnian Serb Milan Vujicic, mutilated his body, and then roasted his corpse.

The body of Bosnian Serb civilian Kostadinka Grcic, executed by…

View original post 14,333 more words

Advertisements

The remains of the Serbian Monastery Devic, Kosovo

The founder of the monastery is thought to be Despot Đurađ Branković, who had it built in memory of his daughter. In the Ottoman census from 1455, the monastery is mentioned as the church of the Theotokos (dedicated to The Entry of the Most Holy Theotokos into the Temple). During Turkish occupation the monastery was pulled down, but the church and the site with the grave of St. Joanikije was reconstructed, and was painted in 1578.

The monastery was destroyed and burnt down during World War II in 1941 by forces of the Albanian Fascist Party, the prior Damaskin Bošković was killed, and Italian troops disassembled the two big bells and took them away in 1942. It was rebuilt in 1947.

Devič was a target of the Kosovo Liberation Army (KLA) in 1999. The monastery was vandalized and all food and two cars were stolen. The marble tomb of the patron saint St. Joannicius of Devič was desecrated by local Albanian extremists in June 1999. Since then it has been under the constant protection of French KFOR troops.

It was the target of new attacks by Albanians in the most serious unrest in Kosovo on 18 March 2004 when the nuns were evacuated for safety reasons by Danish KFOR troops. Following that the monastery was pillaged and torched.

The remains of the Serbian monastery of Holy Archangels

The remains of the Serbian monastery of Holy Archangels, Kosovo

Голгота Мачве не сме бити заборављена

Рарушена православна црква у Шапцу

За страдање нема мерне јединице, али када би је било, Шабац и Мачва би се нашли на врху трагичне листе броја убијених за време Првог светског рата.

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке. Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата.

Масовна силовања

“Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване. Из хотела „Европа“ одвођене су у хотел „Казино“, а потом у цркву, где је било много људи. У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, записао је швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, који је на позив српске владе дошао у Шабац и Подриње да забележи ратне злочине Аустроугарске војске.

Све је уништено и оскрнављено

Анри Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видо разорени Шабац:

„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута. Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти.

Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!“

Било је ужасно ово видети

„Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији, Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкане су. Човек је могао километрима да хода – свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај – а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети“ – навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије.

Ђурђеви Ступови

Српска војска пред манастиром Ђурђеви ступови у зиму 1912/13 – Serbian Army in front of Djurdjevi Stupovi Monastery in winter 1912/1